„СРБИЈА - Национална ревија”, број 71
РЕЧ ПРЕ
Многи осећају да се иза кулиса дешава нешто крупно и опасно, али се мало ко, још увек, усуђује да каже шта. Свет гори, иако се неки ледени покров спушта на њега. Неки узнемирујући и можда кобан поремећај. Све је доведено у питање: и државе, и народи, и међународно право, и клима, и природа, и сам човек, његов живот, смрт, пол... У тој тамној недоречености, углавном забринути, испратили смо 2018. и дочекали ову годину. Својим новим бројем „Национална ревија” указује на поуздане тачке ослонца и светле путоказе. Не познајемо никога коме то није потребно. <
САДРЖАЈ
Пролог
ПОСЛЕДЊИ ДАНИ, БЕЗ ОДБРАНЕ
Пад фаустовске Европе
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
МОНОГРАФИЈА О РУМИ У ПРОДУКЦИЈИ „ПРИНЦИП ПРЕСА”
У Срему кићеном
Наслеђе
ПОВОДОМ КЊИГЕ „ПОСЛЕДЊИ ЧУВАРИ ЗЛАТИБОРСКЕ БАШТИНЕ” ДРАГИШЕ МИЛОСАВЉЕВИЋА
Мудрост предака и планине
Кућа и човек граде се међусобно. По својој мери. Какав човек, таква и кућа. А прича о Златиборцима и њиховом градитељству посебна је на много начина. Своје вишегодишње теренско истраживање ужички историчар уметности преточио је у књигу којом ће сачувати важне трагове из времена када смо живели много ближе природи, земљи и небу, и себи самима
Пише: Петар Милатовић
Одредишта
ТОМАШЕВАЦ НА ТАМИШУ, СЕЛО БАНАТСКИХ ГРАНИЧАРА И ЈЕДНЕ НЕОБИЧНЕ ИГРЕ
Дуга пловидба равницом
Ово село у области Војне границе населили су у XVIII веку Срби са Тисе и Мориша. После су ратовали против Турака, Пруса, Француза. Чувена је битка из 1788. када је капетан Ђорђе Радивојевић бранио село од Турака. У Томашевцу се одржава и Светско првенство у банатским шорама, старој чобанској игри сличној бејзболу. Чак се приповеда да је ову игру Михајило Пупин пренео у Америку, те да је главни амерички спорт преписан са Тамиша
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Острва
ВЕЉА МИХАЈЛОВИЋ И ЊЕГОВА ЖИВОТНА ПРИЧА, „ТАМО ДАЛЕКО”
Корацима усправног човека
Стигао на Крф 1993. као голобради младић, овај виспрени Фочак сналазио се невероватном брзином. Вођен интуицијом и благословом светог Спиридона. Каже да је невоља највећи покретач човека. Грчки је научио пишући доставнице за сладолед. У самостални бизнис се отиснуо кафаном „Тамо далеко”, а данас агенција под тим именом организује 50.000 ноћења по сезони. Његова реч на Крфу вреди више од уговора и банкарских гаранција. „Боље да ти страда новчаник него образ”, каже. „Све је већ написано, али ми ретко читамо знаке које нам Свевишњи шаље
Пише: Мишо Вујовић
Споменица
СТО ГОДИНА ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ РАТА
Заветна идеја Отаџбине
Заокружујући годину у којој смо обележили велики јубилеј, и клањајући се сенима својих бесмртних предака који су херојски извршили своју ослободилачку дужност, износимо пред читаоца речи књижевника Антонија Ђурића забележене само десет година раније, на 90. годишњицу од окончања истог тог Великог рата. Из тих речи, данас можда наивних, јасно се види колика је српска чежња за истинском „европском Европом”, оном Европом која и овде проговара у приложеним старим цитатима. А чија је Европа она која је исту ову годишњицу обележила 11. новембра у Паризу, распоређујући Србију у собу за послугу, а нарко-трговце на свечану трибину? И куда уопште води овај друм?
Пише: Антоније Ђурић
Крила
ТАДИЈА СОНДЕРМАЈЕР (1892–1967), СРПСКИ РАТНИ ПИЛОТ И ЈЕДАН ОД УТЕМЕЉИВАЧА ЦИВИЛНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА
Човек који је умео да лети
Да је прзничави песник Милош Црњански погодио у двобоју под Вршачким брегом, тог 26. јуна 1926, ко зна како би се ствари одвијале. Овако, Тадију Сондермајера памтимо пре свега као ратног пилота-хероја на Солунском и Француском фронту, првог школованог ваздухопловног инжењера, оснивача „Аероклуба” и „Аеропута” (претече ЈАТ-а и „Ер Србије”). Заједно са поручником Леонидом Бајдаком од 20. априла до 2. маја 1927, у четрнаест етапа, прелетели су 14.800 километара од Париза до Бомбаја. Учинили су то читавих месец дана пре него што је Чарлс Линдберг прелетео од Њујорка до Париза. На дочеку у Београду сачекало их је више од 30.000 људи
Пише: Милош Лазић
Подсетник
ЗНАМЕНИТЕ ЖЕНЕ ИЗ РУМСКЕ ПРОШЛОСТИ (2)
Она је понела Сунце
Мара Богдановић, прва жена школовани фотограф код Срба, потицала је из чувене румске породице, из које је и холивудски редитељ Питер Богдановић. Била је удата за вајара Тому Росандића, а њихов атеље био је једно од културних средишта оновременог Београда. Славка Петровић Средовић била је вајар и светски познати медаљар, велика пријатељица Исидоре Секулић. Највећи број њених дела дарован је Галерији Матице српске, а нека су и данас симбол њеног родног града
Пише: Миле Вајагић
Видици
РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ, ЛИТЕРАТА ИЗ ПУТНИКОВЕ ЦИГЛАНЕ, КАВАЛЕР СТАРОГА ПРЕМЕРА
Ране од којих живимо
Бело Ваљево, Лајковац, Горња и Доња Псача... његове су ране, за које, вели, не тражи траве ни књиге лекаруше. Зна да неће умрети док су му те ране живе. Потребни су нам људи са визијама, а не са зачепљеним визирима. Са оловком или без, овде или онде, у сну или на јави, писац робује својој причи. Милошћу Творца, каже, у Србији поносно живи. Покушава да разуме оне који одлазе, али баш и не успева. Они су можда у праву, ако је заиста све у новцу. А није
Пише: Весна Капор
Живот, романи
СВЕТЛАНА ЛУГАНСКА, РУСКИ ПИСАЦ И ПРЕВОДИЛАЦ, ЧУВАР ДУБОКИХ ВАТРИ
Бити мост
Није себи задала да буде мост између српске и руске културе, вере. Само је радила оно што није могла да не ради. Понекад смо такви какви смо зато што смо само патуљци на раменима гиганта. За њу, као за Розанова, осећај домовине мора бити велико топло ћутање. Подсећа нас на речи Александра Трећег: „Русија на свету нема пријатеље, осим Србије.” Подсећа на Флоровског: „Руси се спасавају молитвом, а Срби спремношћу да дају живот за веру.” У Европи је плански паралисан механизам супротстављања злу и то прераста у самоубилаштво. Али око нас је много и потресно дивних примера, од којих и за које се може живети. Судбина света решава се у срцу свакога од нас
Пише: Бранислав Матић
Победник
ОДБОЈКАШИЦА МИЛЕНА РАШИЋ, ЕВРОПСКИ И СВЕТСКИ ШАМПИОН, НАЈБОЉА БЛОКЕРКА НА ПЛАНЕТИ
Девојка од злата
Рођена је у Приштини, све до краја 1999. живела у Обилићу. Свету српску земљу косовско-метохијску заувек носи у свом срцу, на путу из ње ка њој. Одбојку почела да игра у Аранђеловцу, наставила у Панчеву, Кану, на Босфору. У свим такмичењима на којима је наступала, у години за нама, била је на победничком постољу и златна. Образована, васпитана, ратничког духа и етике, она се и данас чврсто држи вредности које је понела из родног дома
Пише: Дејан Булајић
Сусрети
ОЛИМПИЈАДА СПОРТА, ЗДРАВЉА И КУЛТУРЕ ТРЕЋЕГ ДОБА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Победи себе, друге ћеш лако
Не допустити да магле старости прекрију сјај великог искуства. Сачувати бодрост духа и тела, лепоту и радост позних година. Знати да ниси сам и сувишан. Таква начела су минуле јесени већ једанаести пут у Врњачкој Бањи окупила припаднике пензионерских удружења из целе Србије, на овој јединственој манифестацији која је званично увршћена и у „Европску недељу спорта”. Сви учесници били су победници
Јубилеј
ПРОФ. ДР БОГДАН КУЗМАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ
Загледани у будућност
У Институту је запослено 620 људи, од тога стотину доктора наука. Створено је 1.248 сорти и хибрида разних пољопривредних биљних врста. Те сорте сеју се широм света, од Аргентине и Канаде, преко Европе, до Индије, Кине и Јапана. Захваљујући таквим достигнућима Института, Србија је имала прехрамбену сигурност и у најтежим годинама. „Наше семе створено је знањем, трудом и решеношћу да опстанемо на нашој земљи, која је за нас више од обрадивог земљишта.” Године 2018. Институт је и званично постао установа од посебног националног значаја
Здравље
У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ НИЧЕ „МЕРКУР ПАЛАС”, ЈОШ ЈЕДАН ОБЈЕКАТ У СИСТЕМУ ТАМОШЊЕГ ГЛАВНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ И СПА ЦЕНТРА
Време великих инвестиција
Овај објекат елитног бањског туризма прве госте примиће 2020. године. А „Меркур”, настављајући да обара рекорде, спремио је нове примамљиве понуде које важе до краја марта
